Trudnoća Četvrtak, 24. April 2025.
Zdrava trudnoća jeste ideal i krajnji cilj svake trudnice. Da bi se ovaj cilj ostvario neizostavno je početi sa nizom proaktivnih koraka i eventualnih intervencija u periodu pre začeća, odnosno u periodu kada se trudnoća planira. Sve radnje koje se u tom pravcu obavljaju nazivaju se PREKONCEPCIONA NEGA.
Prekoncepcionu negu definišemo kao vrstu nege koju žena dobija, sa ciljem optimizacije njenog zdravlja i maksimalnog smanjenja zdravstvenih rizika majke i ploda tokom trudnoće i porođaja. Mnoge žene kao i njihovi bračni partneri nisu u potpunosti svesni ovog životnog perioda, ne samo kao nečega što je toliko važno za krajnji ishod trudnoće i zdravlja budućeg deteta, već i činjenice da će kvalitet zdravlja žene tokom trudnoće i porođaja značajno uticati na zdravstvenu putanju i kvalitet života žene u budućnosti, pa i zdravlje I kvalitet života dece koja eventualno slede.
Imajući u vidu sve navedeno, želimo da podstaknemo i ohrabrimo svaki bračni par u reproduktivnom dobu da nas posete i omoguće nam da im pomognemo da zajedno dođemo do onoga što nam je najvažnije a to je zdravo potomstvo.
Pričaćemo o vašoj pripremi za ovaj značajan događaj, o vašoj reproduktivnoj i genetskoj istoriji, o vašoj životnoj i radnoj sredini, o vašoj ishrani i vašim navikama, detaljno analizirati vaše zdravstveno stanje i sve pripremiti i prilagoditi potrebama u trudnoći.
Krenućemo od REPRODUKTIVNE ISTORIJE koja može dati naznake mogućih problema sa plodnošću. Od posebnog značaja je vaša menstrualna istorija, upotreba kontraceptivnih sredstava, prisustvo sada ili u prošlosti određenih polno prenosivih bolesti, istorija pobačaja posebno spontanih (mogu ukazati na određenu genetsku podlogu ili endokrinološke i hematološke morbiditete). Važni podaci su i ishodi prethodnih trudnoća, kao naprimer prevremeni porođaji (najveći rizik za prevremeni porođaj je prethodni prevremeni porođaj), preeklampsija, poremećaj rasta ploda. Podaci o prethodnim stanjima u trudnoći kao sto su hipertenzija, gestacijaki dijabetes melitus, i oboljenja štitaste žlezde.
GENETSKA I PORODICNA ISTORIJA - Dobijanje iscrpno podataka o genetskoj istoriji u poslednje 3 generacije oba supružnika je početni genetski skrining test. Utvrđivanje poznatih genetskih poremećaja (kao što je npr. cistična fibroza) urođenih malformacija (urođena srčana ili bubrežnih oboljenja, bolesti neuralne cevi) ili poremećaja u razvoju, mogu biti razlog za dopunska genetska ispitivanja .Ako stanja imaju genetski rizik, testiranja pre trudnoće mogu odrediti stepen rizika za buduću trudnoću. Starost oba buduća roditelja takođe imaju značaja jer prevalencija hromozomskih abnormalnosti raste sa godinama majke ,a prema nekim istraživanjima i starosna dob oca može biti razlog za slabiji kvalitet sperme i dodatno povećati rizik.
UTICAJI ŽIVOTNE SREDINE - Procena uticaja životne sredine (radno mesto, životna zajednica kao i porodični dom) je veoma izazovna, i pretpostavlja pre svega princip predostrožnosti, jer baza znanja o uticaju nekih agenasa nije nedvosmisleno naučno validirana i nije potpuna. lpak neki od njih su dobro poznati.
ŽIVA - lzloženost centralnog nervnog sistema ovom toksinu javlja se pre svega konzumiranjem pojedinih vrsta ribe (kraljevska skuša, sveža tunjevina). Preporučuje se konzumacija lososa, ili kozervirane tunjevine jer one sadrže veće količine omega masnih kiselina neophodnih za povoljan neurokognitivni razvoj fetusa.
OLOVO - Postoje jaki dokazi da povišene vrednosti olova u telu majke utiču nepovoljno na fetalni rast i neurološki razvoj deteta. Stoga je veoma važno sprečiti njegov unos korišćenjem određenih boja za farbanje u domaćinstvu ili radnom mestu, korišćenje određenih grnčarskih proizvoda, pijenje vode koja protiče kroz olovne cevi.
ZAGAĐIVAČI TLA I VODE - Pijenje vode iz bunara (posebno u ruralnim područjima) koja može biti kontaminirana povećanim nivoima olova ili arsena, kao i prisustvom patogene bakterije Esherihie Coli
ORGANSKI RASTVARAČI - prisutni u raznim rastvaračima boja, lepkovima i sredstvima za hemijsko čišćenje.
PESTICIDI - Aktivni sastojci nekih pesticida imaju neurotoksični efekat na fetus, dovode do intrauterinig zastoja u rastu i imaju nepovoljan efekat na reproduktivno zdravlje žene i muškarca.
ZRAČENJE - Izloženost jonizujućem zračenju (u zavisnosti od doze) može imati teratogeni i mutageni efekat na plod, kao i nepovoljan efekat na reproduktivno zdravlje muškaraca i žena.
ISHRANA - Period pre začeća je idealan trenutak za vas da korigujete štetne navike i poboljšate svoju ishranu. Uopšteno, potrebno je favorizovati hranu kao sto je voće i povrće, mlado meso, mleko i mlečne proizvode sa malo masti, žitarice sa celim zrnom, određene vrste ribe, a ograničiti unos soli, šećera i prerađene hrane. Izbegavati dijete koje isključuju pojedine grupe hrane. Dodatne kalorije pre začeća nisu potrebne (osim ako se ne radi o neuhranjenisti).
Neadekvatan unos KALCIJUMA u prekoncepcionom periodu povećava rizik od razvoja preeklamosije u trudnoći (izvori kalcijuma su mleko i mlečni proizvodi, riba i tamno zeleno povrće kao što je spanać, kelj, brokoli). U slučaju neadekvatnog unosa kalcijuma biće potreban unos davanjem multivitaminskih suplemenata. Neophodan za resorpciju kalcijuma je VITAMIN D (izvori riblje ulje, masna riba, goveđa jetra, žumance, sok od pomorandže, pečurke, žitarice).
GVOŽĐE je esencijalni nutrijent u svakoj fazi života. Period pre začeća je idealan trenutak za njegovu optimizaciju jer će rasti potrebe za njim u trudnoći. Nedostatak gvožđa najčešći je nedostatak nekog nutrijenta u trudnoći (izvori crveno meso, pileće i ćureće meso, žumance, spanać, iznutrice i morski plodovi - lmati u vidu da namirnice bogate kalcijumom, mlečni proizvodi, kafa i čaj inhibiraju apsorpciju gvozđa). FOLNA KISELINA sastojak je od posebnog značaja, jer dovoljne količine ovog vitamina smanjuju razvoj urođenih anomalija neuralne cevi uključujući i spinu bifidu i anencefaliju. Studije takođe ukazuju da adekvatna koliina folne kiseline utiče na smanjenje razvoja drugih anomalija, kao što je rascep nepca, srčane anomalije, anomalije urinarnog trakta, ali i smanjenje nekih dečijih malignih bolesti kao što je leukemija i tumori mozga.
ldealno vreme za početak suplementacije je period pre začeća. Preporuka je da se sa suplementacijom započne najkasije 3 meseca pre planirane trudnoće (preporučena doza 400 micrograma) i da se nastavi do punih 12 nedelja trudnoće. Određena stanja kao što je prethodno rađanje dece sa oštećenjem neuralne cevi, uzimanje nekih lekova (npr terapija antielilepticima), gojaznost ( BMl>30), diabetes mellitus, određene crevne bolesti (celijakija, neke operacije na želucu i crevima, ulcerozni colitis, kronova bolest...) zahtevaju povećan unos folne kiseline (doza od 1 do 4 mg u zavisnosti od indikacije).
TELESNA TEŽINA – I mala i velika telesna težina žene može imati negativne posledice na tok trudnoće i porođaja, kao i na stanje ploda ili novorođenčeta. Prekocepcioni period je najbolji trenutak za korekciju ovih stanja. Niz dobro dokumentovanih studija pokazao je da osobe sa smanjenom telesnom težinom (BMI < 18,5) imaju veći broj prevremenih porođaja, kao veći broj novorođene dece manje telesne težine za gestacijsku dob. Dobitak na telesnoj težini pre nastanka trudnoće će smanjiti ove rizike. Stopa gojaznosti je višestruko povećana poslednjih decenija i sada poprima epidemijske razmere u pojedinim zemljama. Gojaznost u ženskoj populaciji povezana je sa učestalijim spontanim pobačajima i prevremenim porođajima, češćim anomalijama ploda, posebno srčanim, i defektom neuralne cevi, češcom pojavom dijabeta, hipertenzije u trudnoći kao i češćim tromboembolijskim događajima. Pored toga, gojazne žene imaju veći procenat porođajne distocije, carskih rezova kao i veći procenat
mrtvorođenosti. Svetska zdravstvena organizacije preporučuje povećanu dozu folne kiseline, od 5 mg kod žena sa BMI > 30 u prekoncepcinonom periodu i tokom prva 3 meseca trudnoće, zbog poremećenog metabolizma folne kiseline, kao činjenice da je u kategoriji gojaznih povećana učestalost rađanja dece sa defektom neuralne cevi. Treba naglasiti da preporuke o količini folne kiseline kod žena sa prekomernom telesnom težinom nisu ujednačene i opšte prihvaćene od svih relevantnih međunarodnih asocijacija, i kreću se u rasponu od 1 do 5 mg. Ono što je pouzdano je da gubitak telesne težine od samo 5-1 0% može značajno smanjiti nepovoljne akušerske rizike i ishode. Zato je savetna umerena fizička aktivnost (minimalno 150 minuta nedeljno) u prekoncepcionom periodu, kao i režimi zdrave, balansirane ishrane. Ovakav režim fizičke aktivnosti je preporučljiv i za ostale žene u prekoncepcionom periodu kao i u periodu trudnoće i puerperijuma.
ŽIVOTNE NAVIKE - Žene u fertilnom periodu koje planiraju trudnoću moraju biti informisane i stimulisane za promenu određenih štetnih navika koje bi mogle nepovoljno uticati na plod.
PUŠENJE - cigareta je najčešći riziko faktor u trudnoći koji se može promeniti. Štetan uticaj duvana je višestruko potvrđen i očituje se kroz povećanu učestalost prevremenih porođaja i pobačaja, rađanja dece male telesne težine, kao i povećane učestalosti abrupcije posteljice. Određene studije ukazuju da je povećan broj urođenih anomalija na muskuloskeletnom sistemu, gastrointestinalnom traktu, kardiovaskularnom sistemu i povećana učestalost rascepa nepca takođe posledica pušenja. Pored toga, trajanje dojenja je signifikantno kraće kod žena pušača. Postoje izveštaji u stručnoj literaturi koji ukazuju da je sindrom iznenadne smrti novorođenčeta dvostruko veći kod majki koje su pušači. Prestanak pušenja pre trudnoće će eliminisati većinu ako ne i sve negativne posledice pušenja. Kada je reč o pasivnom pušenju i njegovom nepovoljnom uticaju značajno je savetovati trudnicu da živi u ambijentu bez duvanskog dima.
ALKOHOL - Konzumiranje alkohola tokom trudnoće i pre trudnoće ima značajan i negativan uticaj na ishod trudnoće. Nema bezbedne količine alkohola za konzumiranje tokom trudnoće ili kada se planira trudnoća. Uticaj pre trudnoće - Smanjena plodnost i kod žena i kod muškaraca. Žene: Može poremetiti menstrualni ciklus, ovulaciju i hormonsku ravnotežu, što smanjuje šanse za začeće. Muškarci: Može smanjiti kvalitet sperme, uključujući broj, pokretljivost i oblik spermatozoida.
Alkohol može oštetiti jajne ćelije i spermatozoide pre začeća, što potencijalno može dovesti do genetskih abnormalnosti ili problema u razvoju fetusa nakon začeća.
Tokom trudnoće - Konzumiranje alkohola tokom trudnoće može dovesti do niza ozbiljnih problema, uključujući: Fetalni alkoholni sindrom (FAS) - Ovo je najteža posledica konzumiranja alkohola tokom trudnoće. FAS karakterišu: fizički defekti, promene na licu (npr. male oči, tanak gornji deo usne), usporen rast, problemi sa vidom i sluhom. Neurološki problemi: oštećenje mozga, mentalna retardacija, problemi sa učenjem i ponašanjem, hiperaktivnost, loša koordinacija, problemi sa pažnjom, impulsivnost, teškoće u socijalizaciji.
Konzumiranje alkohola, posebno u ranoj trudnoći, povećava rizik od spontanog pobačaja, prevremenog porođaja, rađjanja dece niske porođajne težine, mrtvorođenosti. Problemi sa dojenjem - Alkohol prelazi u majčino mleko i može uticati na bebu. Pored toga, alkohol može smanjiti proizvodnju mleka kod majke.
Svetska zdravstvena organizacija (WHO), Američki koledž opstetričara i ginekologa (ACOG), Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) i druge vodeće zdravstvene organizacije naglašavaju da nema sigurne količine alkohola za konzumiranje tokom trudnoće. Alkohol je teratogen, što znači da može uzrokovati urođene mane. Rizik od oštećenja fetusa raste sa količinom i učestalošću konzumiranja alkohola, ali čak i male količine mogu biti štetne. Najbolja i najsigurnija preporuka je potpuna apstinencija od alkohola tokom trudnoće i kada se planira trudnoća.
NARKOTICI - Narkotici mogu negativno uticati na plodnost i muškaraca I žena. Takođe, neke vrste narkotika mogu dovesti do oštećenja DNK jajne ćelije i spermatozoida. Zdravlje buduće majke može biti ozbiljno narušeno upotrebom narkotika i uticati na tok i ishod trudnoće. lntravensko korišćenje narkotika povećava rizik od zaraznih bolesti (HIV, Hepatitis B i C ) koji se mogu preneti na plod tokom trudnoće ili dojenja. Korišćenje narkotika je povezano sa češćim spontanim pobačajem, prevremenim porođajem i rađanjem mrtvorođene dece ili dece zaostale u rastu. Narkotici prolaze fetoplacentarnu barijeru i posledice mogu biti fatalne po plod ili dovesti do trajnog oštećenja zdravlja ploda. Opijati dovode do Sindroma apstinencije kod novorođenčadi, stanja u kome se beba rađa zavisna od opijata i prolazi kroz tešku apstinencijalnu krizu (konvulzije, dijareja, drhtavica, povraćanje, problemi sa ishranom). Kokain može dovesti do prevremenog porođaja, prevreme abrupcije posteljice, moždanog udara kod fetusa, kongenitalnih anomalija, kao i do neurokognitivnih poremećaja u kasnijem razvoju. Marihuana može dovesti do prevremenog porođaja, rođenja dece sa niskom telesnom težinom, nepovoljnog uticaja na razvoj mozga, poremećaja sa pažnjom i učenjem. Konzumacija Amfetamina i metamfetamina može dovesti do prevremenog porođaja, rađanja dece sa zastojem u rastu, urođenih anomalija posebno srčanih, kao i poremećaja u ponašanju. Ekstazi može dovesti do prevremenog porođaja, zastoja u rastu ploda, pojave urođenih anomalija na srcu i ekstremitetima, i do problema u razvoju mozga.
LEKOVI - Dobijanje tačnih podataka o uzimanju lekova u prekocepcinom periodu je od presudnog značaja jer jedan broj potencijalnih trudnica koristi lekove zbog raznih hroničnih oboljenja (poremećaji štitaste žlezde, astma, EPl, hipertenzija ili bolesti gastrointestinalnog trakta). U takvim slučajevima razmatranje bezbednosnog profila lekova je od temeljne važnosti. Veoma česta situacija u praksi jeste uzimanje određenog medikamenta u trenutku kada žena nije znala da je trudna. Potrebno je u takvim slučajevima temeljno analizirati vreme, vrstu i količinu korišćenog leka. U osnovi uzimanje medikamenata u prve 4 sedmice nakon početka menstruacije se smatra tzv. 'periodom sve ili ništa' odnosno vremenom u kome će trudnoća ili opstati neoštećena (bez obzira na vrstu leka) ili propasti i dovesti do pobačaja. Biti u stalnom toku o uticaju lekova na plod tokom trudnoće jeste veoma zahtevan i izazovan zadatak koji podrazumeva kontinuiranu i recentnu informisanost lekara.
ORALNO ZDRAVLJE - Adekvatna oralna higijena trudnice ima veoma veliki značaj. Studije su pokazale da oralno zdravlje može imati implikacije na tok i ishod trudnoće, kao sšo su prevremeni porođaj, rađanje dece smanjene telesne težine ili razvoj preeklampsije. Poboljšanje oralnog zdravlja žena pre trudnoće maksimizira potencijal za povoljan ishod trudnoće.
ŽIVOTNA DOB - Starije trudnice se uobičajeno definišu kao trudnice koje imaju u trenutku porođaja više od 35 godina. Trudnoća u ovoj starosnoj grupi ima svoje osobenosti kao i rizike koji mogu imati posledice i na majku kao i na plod. Broj trudnica starijih od 35 godina iz godine u godinu raste, i u zemljama razvijenog sveta danas je veći od 1 0%. Biološki posmatrano, optimalna životna dob za rađanje je period između 20 i 35 godine života. Međutim, fertilna moć žene počinje ubrzano da opada već u ranim tridesetim godinama, pre svega zbog opadanja broja i kvaliteta jajnih ćelija, što rezultira otežanim zatrudnjivanjem i porastom broja pobačaja. Broj pobačaja eksponencijalno raste kod starijih trudnica, pa tako broj spontano izgubljenih klinički dokazanih trudnoća kod žena starijih od 40 godina iznosi 35 do 50%, a ako se u obzir uzmu i takozvane biohemijske trudnoće (trudnoće dokazane pozitivnim beta HCG testom) onda je taj procenat 50-75%. Najčešći razlog jesu hromozomske nenormalnosti ploda. Najčešća hromozomska aberacija koja nastaje u trudnoći jeste Daunov sindrom koji se u proseku javlja 1 na 1250 porođaja kod trudnice starosne dobi od 25 godina, a kod trudnice starosne dobi od 40 godina 1 na 100. Sa godinama trudnice raste i učešće pridruženih bolesti kao što je hipertenzija, diabetes, oboljenja štitne zlezde i dr. koji značajno utiču na tok trudnoće kao i na sam plod. Dokazano je da su trudnoće starijih trudnica značajno češće završavaju carskim rezom, da je povećana učestalost prevremenog odlubljivanja posteljice, ili patološki usađene posteljice, da su češća patološka krvarenja u porođaju, učestaliji tromboembolijaki događaji, kao i da je sam akt porođaja i duži i teži. lmajući sve u vidu, ističemo veliku važnost adekvatne prekocepcione i prenatalne pripreme.
HRONIČNE BOLESTI I TRUDNOĆA - Statistike govore da je više od četvrtine trudnoća praćeno nekom od hroničnih bolesti (hipertenzija, šećerna bolest, bolesti štitaste žlezde, bolesti mentalnog zdravlja i epilepsija). Savetovanje i priprema pre trudnoće u ovakvim situacijam su od esencijalnog značaja, jer će se na taj način dobiti potrebne informacije o bolesti, odrediti i prevenirati rizici kao i razmotriti optimalne terapijske opcije za buduću trudnoću.
ARTERIJSKA HIPERTENZIJA - Oko 6% trudnoća komplikovano je arterijskom hipertenzijom od kojih je polovina hronična arteriskja hipertenzija, a druga polovina hipertenzija nastala u trudnoći. Vreme pre trudnoće je dobar period za trudnice sa hroničnom hipertenzijom za korigovanje i poboljšanje ishrane, određivanje adekvatne fizičke aktivnosi i eventualne korekcije u medikamentoznoj terapiji. Takođe, ovaj period je značajan za procenu efekata hipertenzije na ostale organe. U slučaju postojećih koegzistirajućih promena na srcu ili bubrezima biće potrebne dodatne procene rizika za majku i plod.
DIABETES MELLITUS - Stope dijabetesa i TIP I i TIP II su u stalnom porastu. Neprepoznat ili nekontrolisan dijabetes je povezan sa značajnim porastom komplikacija u trudnoći, uključujući pobačaj, poremećaje fetalnog rasta, mrtvorođenost, fetalnu hipoglikemiju i ono što je od posebnog značaja porast fetalnih anomalija, u prvom redu srčanih i anomalija CNS. Rizik od nastanka velikih fetalnih anomalija u slučaju hiperglikemije u fazi začeća iznosi 6-10 0/0,1 raste sa porastom hiperglikemije. Naprimer, za trudnice čiji je HbAIC bio >10% ukupan rizik za rađanje deteta sa nekom od anomalija je 22%. Shodno tome, period pre začeća predstavlja krucijalan trenutak za regulaciju glikemije buduće trudnice. Takođe, potrebno je započeti suplementaciju folnom kiselinom u tom periodu (minimalno 3 meseca pre začeća) u količinom od 1 mg dnevno. Svim ženama sa pregestacijskim dijabetesom potrebna je procena eventualnih komplikacija (hipertenzija, bubrežne komplikacije, proliferativna retinopatija itd).
OBOLJENJA ŠTITASTE ŽLEZDE - U normalnim okolnostima produkcija hormona štitaste žlezde u trudnoći je povećana, posebno u prvom trimestru, odnosno periodu kada fetus još uvek nema produkciju sopstvenih hormona. Hormoni T3 I T4 imaju važnu ulogu u razvoju fetalnog nervnog sistema, naročito mozga. Nekontrolisana hipotireoza dovodi do mogućih kognitivnih poremećaja ili rađanje dece niskog IQ ili razvoja kongenitalne hipotireoze. Sa druge strane, trudnička Hipertireoza može dovesti do razvoja fetalne tireotoksikoze, prevremenog porođaja ili rađanja dece niske porođajne težine. Kada je u pitanju uticaj na trudnoću, hipotireoza je povezana sa učestalijom pojavom preeklampsije, spontanog pobačaja abrupcije posteljice i anemije, a hipertireoza sa pojavom srčane insuficijencije i tahikardije ili tireoidne krize, stanja opasnog po život. Procenat trudnica obolelih od hipotireoze je oko 3% dok je procenat obolelih od hipertireoze oko 1 %. Prekoncepcioni period je vreme kada treba stabilizovati funkciju štitne žlezde, optimizovati terapiju, prevenirati komplikacije, što sve ima uticaj na zdravlje majke, tok trudnoće i dugoročni razvoj deteta. Savetuje se konsultacija sa endokrinologom najmanje 3 do 6 meseci pre začeća.
EPILEPSIJA - Prekonepciona nega za osobe sa epilepsijom je izuzetno važna jer se tokom trudnoće mogu javiti komplikacije kako za majku, tako i za dete. Planiranje trudnoće i konsultacija sa lekarom pre začeća mogu značajno poboljšati ishod trudnoće. Evo ključnih preporuka:
Timski pristup: Najvažniji korak je konsultacija sa neurologom koji leči epilepsiju i ginekologom/ akušerom. Tesna saradnja je neophodna i u prekoncepcionom periodu kao I tokom čitave trudnoće.
Pregled lekova: Treba detaljno pregledati antiepileptičke lekove (AED) koje žena uzima. Neki AED su povezani sa većim rizikom od urođenih mana kod dece (fenitoin i valproat). Cilj je pronaći najefikasniji lek za kontrolu napada, uz najmanji rizik za dete. Ako je moguće, treba razmotriti prelazak na AED sa nižim teratogenim potencijalom (lamotrigin, karbamazepin, levetiracetam) pre začeća. Važno je da se promena leka radi postepeno i pod nadzorom neurologa, kako bi se izbeglo pogoršanje napada. Po mogućstvu, treba težiti monoterapiji jer je rizik od urođenih mana generalno manji kada se uzima samo jedan lek. Optimizacija doze leka je ključna. Doza treba da bude što niža, ali efikasna u kontroli napada.
Folna kiselina: Početi uzimati visoku dozu folne kiseline (4-5 mg dnevno) najmanje 3 meseca pre začeća i nastaviti tokom prvog trimestra trudnoće. Potom nastaviti 0,4 mg tokom cele trudnoće i dojenja. Poseta neurologu najmanje 6 meseci pre začeća. Obezbediti adekvatan san (nedostatak sna može izazvati napade), smanjenje stresa (stres može povećati učestalost napada), uravnotežena ishrana je važna, izbegavanje alkohola (alkohol može uticati na efekat leka i povećati rizik od napada). Genetsko savetovanje - Ako postoji porodična istorija epilepsije, razmotriti genetsko savetovanje radi procene rizika od prenošenja epilepsije na dete. Razgovarati sa lekarom o planu porođaja. Većina žena sa epilepsijom može imati normalan vaginalni porođaj.
Planiranje trudnoće kroz prekoncepcijsku negu ključni je korak na putu ka zdravoj trudnoći i bezbednom porođaju. Pažljivo pripremljena trudnoća nije samo medicinska preporuka već i čin ljubavi prema budućem detetu. Imajmo na umu da priča o trunoći počinje znatno pre testa sa dve crtice.
